HAVANA, POSLEDNJI RAJ
Foto: Vladimir Dragić
Bilo bi dobro da govorite španski, makar za sporazumevanje, pogotovo ako niste u hotelu, već u privatnoj kući, "kasi", gde vam domaćini iznajmljuju za 10-25 evra sobu sa terasom i doručkom. Kubanci su odučeni od engleskog jezika i govori ga mali broj ljudi, uglavnom hotelsko osoblje i vešti taksisti. Jutro u Havani je dragoceno: šareni veš raširen po terasama, prodavci voća i povrća se dovikuju, mešaju se mirisi cigara, prženih jaja, kafe i mora. Od hotela Central park kreću autobusi za razgledanje grada. Ipak, protegnite noge do ulice Obispo, prepune suvenira, pa preko divno uređenog trga Plasa de Armas sa štandovima starih knjiga, popite u El Eskorijalu dobru kubansku kafu na trgu Plasa Vieha. Okruženi ste dvospratnim kućama u čijim prizemljima i na balkonima ima bezbroj kafića i restorana. Kao račun dobićete ceduljicu sa rukom ispisanim cenama. Ostavite im neki centavos, mnogi Havanci od njega žive. Ukoliko uskom uličicom dođete do trga Plasa de San Francisko, gde se nalazi jedna od retkih fontana, možete u čuvenoj pivnici da popijete odlično pivo "Bukanero". A ako želite da vam gataju stare Kubanke, blizu je trg Plasa de Katedral, sa hramom posvećenom Devici, najstarijem na Kubi.
Proleće i rana jesen su idealno vreme da prošetate čudesnim karipskim gradom. Havana je ogromna sa svoja tri miliona stanovnika, ali treba je razgledati pešice. Ne bojte se ničega, kriminala nema ni u Centralnoj Havani, ruševnom delu grada. Tamo ćete videti oronule fasade sa ostacima nekada u jarke boje obojenih kolonijalnih kuća. Havanci sede ispred njih, pričaju i druže se. Gotovo sva vrata i prozori su otvoreni, prolazeći možete da ih vidite kako zavaljeni u foteljama gledaju glasno pojačane televizore. Svuda su zvuci muzike. Na svakom koraku možete videti Kubance kako plešu salsu, ali to je samo zabava za turiste. Mladi slušaju Rijanu i Bibera.
Za jedan dolar
obrijajte se staromodnom britvom u jednoj od mnogih brijačnica. Ručajte ogromne
porcije u Los Nardosu za male pare, večerajte u najskupljem La Gvarida, u
nadrealnom fensi enterijeru starog stana. Ako ste nabavili kubanski pezos, za
dolar-dva možete provesti ceo dan na sendvičima, pici i špagetima koje jede
običan svet. Sladoled je redak,
probajte ga u Kopeliji. Voda nije za piće i uvek nosite sa sobom flašicu.
Kuba ima konvertibilni pezos za turiste CUC i domaći pezos CUP. Za jedan
evro dobija se 1.30 "turističkih" pezosa, tako da je strancima sve
poprilično skupo. Izbegavajte da menjate dolare, za njih se traži velika
provizija. Menjajte evro u CUC, a ove u kubanske pezose, pa ćete proći
jeftinije.
Onda nekim od
oldtajmer taksija, ili koko taksijem - vespa na koju je pozadi nakačena
nadstrešnica poput jajeta, sa dva sedišta - u večernjim satima idite na
šetalište Melakon. Ponesite bocu ruma i pijuckajte je na "zidiću" sa
lokalnim stanovništvom, gledajući svetionik i San Karlos, najstariju tvrđavu u
Latinskoj Americi. Popušite i jednu kubansku cigaru, Sifuentes ili Kohibu.
Pored Melakona je hotel Nasional, u kome su nekada boravili Marlon Brando, Ava
Gardner, Džon Vejn, Marlen Ditrih...
Kubanci su ostavili gotovo nedirnutu kuću slavnog pisca Ernesta
Hemingveja koja se nalazi nešto dalje od centra Havane. U njoj je
"papa", kako su ga zvali, napisao svoje romane "Za kim zvono
zvoni" i "Starac i more". Prostorije su onakve kakve ih je
ostavio. Vrt je predivan i u njemu je pisac uživao, zaljubljen u Havanu koliko
i u Pariz i Veneciju. Nekoliko kultnih mesta za koktele su u vezi sa
Hemingvejem. Mohito može da se popije u "Bodegiti", a najčuvenija je
"Floridita", gde i na vratima piše da je koktel daikiri smislio
slavni pisac. Ova mesta uvek su prepuna.
Havana klub je muzej ruma. U njemu je kompletno prikazan proces
proizvodnje lokalnog ruma, jednog od najboljih na svetu. Na kraju posete
odrasli dobiju besplatni uzorak. U suvenirnici muzeja, oni sa dubljim džepom
mogu da kupe i flašu ruma vrednu oko 1.700 dolara. Posebno je tražen rum
"Lehendario", omiljeno piće Če Gevare.
Sutra gradskim autobusom možete do plaže Plaja del Este koju znate iz
filmova i prospekata. A onda u moderni deo grada, na Plasa de la Revolusion,
gde je bronzani mural Če Gevare i neboderi na kojima su naslikani Fidel i
Marks. Možete i u Muzej revolucije, ili na Kapitolio - repliku Bele kuće - u
kojoj je Akademija nauka.
I razgovarajte! Kubanci su pričljivi. I srećni, zadovoljni malim
stvarima. Pazite, pored toliko duhova slavnih koji šetaju pored vas, možda
protrči graciozni kubanski atletičar Alberto Huantorena, sa dva olimpijska
zlata. Nazdravite mu koktelom kuba libre.
Život je poput basne. Ne vrednuje se po dužini, nego po sadržaju. "Seneka"
